Уводна размишљања

Поштоване колегинице и колеге,

Ово је први унос (пост) у оквиру изборног предмета Интернет, хипертекст и хипермедија у настави српског језика и књижевности. У току летњег семестра на овој адреси периодично ћу постављати материјале потребне за савладавање предвиђених програмских садржаја и обједињавање грађе за припремање испита. Позив да коментаришете, постављате питања и износите запажања је отворен, као и позив на самостална онлајн истраживања и размену (дељење) прикупљених е-ресурса о питањима којима ћемо се бавити.

Да бисте, за почетак, своја размишљања усмерили у правцу тематике овог курса, и притом их повезали са знањима која сте стекли и још увек стичете из области методике наставе, препоручујем вам да прочитате занимљив текст (у два наставка) Марка Пренског (Marc Prensky), међународно признатог едукатора и истраживача у области учења и образовања. Текст под називом „Дигитални урођеници, дигитални досељеници“ (2001) можете прочитати на овој адреси у хрватском преводу: први део http://edupoint.carnet.hr/casopis/40/clanci/3.html или на овој у оригиналу (на енглеском језику) http://marcprenskyarchive.com/writings/ (где се налази више његових најважнијих чланака). 

* Размислите, шта вам је било најзанимљивије у прочитаном чланку? Јесу ли ставови Пренског актуелни и прихватљиви? Постоји ли нешто са чиме се не слажете?

Како ви, као будући наставници, видите примену савремене технологије у настави уопште, а како у настави нашег предмета?

У публикацији намењеној просветним радницима Србије, коју је под називом Школа будућности 2, Технологија за боље школе објавило Министарство просвете 2012. године, уводно поглавље у разматрању проблематике употребе савремене технологије у образовању почиње оваквим описом уобичајеног дневног искуства просечног ученика:

„Милоша буди будилник мобилног телефона. Кад устане из кревета, он укључује телевизор и почиње да се спрема за школу. На путу ка школи слуша музику са мобилног телефона и ажурира свој статус на социјалној мрежи чији је члан, тако што поручује пријатељима колико не жели да се буди тако рано и да иде у школу.

Лекције су Милошу крајње досадне. Док наставница биологије објашњава нешто пред таблом, Милош шаље СМС поруку Петру. На несрећу, наставница то примећује и кажњава га за понашање којим ремети час.

На паузама је много боље. Милош седи у дворишту са својим другом, ћаскајући о оном што су претходног дана видели на интернету. Јелена им показује смешан видео-снимак који је недавно открила на веб локацији за дељење видео-снимака. Потом неколико пута фотографишу Александра који је заспао и изгледа баш смешно. Раде и Дејан су управо повезали своје мобилне телефоне 'blutooth' везом како би започели игру за више играча, када се оглашава звоно. Још два часа до краја школског дана…

Током поподнева, кад је стигао кући, Милош укључује рачунар очекујући да пријатељи буду на мрежи. Сате и сате троши на размену порука, игрице, слушање музике, гледање видео-снимака, читање блогова. Мајка улази у његову соби да га пита за домаћи задатак. Милош јој одговара да управо ради на њему, на свом рачунару. Кад она оде, он укуцава тему у интернет претраживач и отвара први линк који је добио за резултат претраживања. Преправиће мало материјал нађен при претраживању, али се много не труди да га догради, јер не жели да добије високу оцену. Поноћ је. Време је за спавање…

Милошева прича наглашава многе проблеме које наставници и заинтересоване стране треба да размотре при образовању ученика новог миленијума.

Прва ствар која се може уочити јесте то да изван учионице Милош ступа у контакт са светом којим влада технологија – непосредним, брзим, динамичним, интересантним, тренутним, умреженим светом који нуди разноврсне прилике за комуникацију. Милош је рођен у свету технологије па, стога, користи рачунар, мобилни телефон и сличне уређаје на најприроднији начин у многим приликама. Он је особа која комуницира и која обавља више задатака одједном, слуша музику док сурфује интернетом или размењује поруке са пријатељима.

Као контраст његовом свету, постоји свет учионице са скоро нимало технологије (или са ограниченом употребом технологије), у ком текстови доминирају над сликама, звуком и видео-снимцима, где уместо рада на сложеним проблемима са својим вршњацима (као у видео играма, на пример) он ради на изолованим и ограниченим задацима, сам.

Други проблем је то што, иако Милош разуме како да приступи технологији и како да је примењује, углавном је користи за забаву, али кад је реч о домаћем задатку, он не уме да нађе, одабере, процени и искористи информације које су му потребне. Стога је Милош писмен кад је у питању коришћење рачунара, али он није дигитално писмен јер није научио како да нађе, искористи, резимира, вреднује, креира и пренесе информације на ефикасан начин, а то су вештине које ће бити од пресудног значаја за његов будући живот и каријеру.“ (стр. 99-100)

* Колико се ваш дан разликује (ако уместо школских замислите факултетске обавезе)? Шта нам описана ситуација говори о ефикасности школског система и његовој способности да „придобије“ и (на суштински начин) у себе интегрише ученика? Шта да ради наставник који не жели да буде део оваквих или сличних описа школског сивила и досаде? Да ли познајете наставнике који су у томе успели?

* Размислите и о овим ставовима из књиге Супер књига о веб алатима за наставнике  (SuperBook of Web Tools for Educators), који су постали својеврсна општа места кад год се говори о технолошким променама у образовању.

Колико су они за вас прихватљиви?

(За превод текста са енглеског језика можете користити Гугл преводилац http://translate.google.rs/)

“If you don’t feel comfortable with the technology, though, I have three words for you: get over it. This is not about you, this is about our kids. We have to do everything to empower our students for their future, not our past, or even our present.” (стр. 2)

„Your students are going to use this technology either because of you, or in spite of you. I know which reason I want to be. How about you?“ (стр. 3)

“We need to be willing to be transformed. We cannot transform students if  we are not willing to be transformed ourselves.” (Chris Lehmann)

 “Technology should be like oxygen: ubiquitous, necessary, and invisible.” (Chris Lehmann)

 ....

*Теме (појмови) за истраживање

Појмови које на почетку треба усвојити и разграничити су: информационо-комуникациона технологија (ИКТ), образовна технологија, информатизација образовања, електронско учење, образовање на даљину.  

То ће бити садржај наредног поста.